Хрватски народ - културе света

Опис

Хрватску (или Хрвате) данас налазе углавном у Хрватској, као иу оближњој Босни и Херцеговини. Ипак, они су такође признати као званичне мањине у Аустрији, Чешкој Републици, Мађарској, Италији, Црној Гори, Румунији, Србији и Словачкој. Хрватска дијаспора може се наћи иу Сједињеним Државама, Канади, Чилеу и Аргентини, као иу многим западноевропским земљама. Хрватски народ је јужнославенска етничка група са дугом историјом, чији се коријени могу датирати у 7. стољеће. Они су поријеклом из средње Еуропе, југоисточне Европе и Медитерана. Они говоре хрватски језик, који је службени језик Хрватске, и један од службених језика Босне и Херцеговине.

Архитектура

Хрватска архитектура има дугу повијест, а њена еволуција сеже до њеног поријекла у 7. стољећу. Велики дио хрватских конструкција носи трагове различитих доминантних еуропских архитектонских стилова. Када су се Хрвати први пут преселили у данашњу Хрватску у 7. стољећу, на њих је утјецала римска умјетност и култура, посебно она повезана с успоном кршћанства. У наредним вековима, дуж обала земље изграђени су велики градови. Чувена катедрала Св. Стошије саграђена је у 13. стољећу, што је одражавало растуће готичке утјецаје. Новоизграђени градови у 14. веку имали су и јаке готичке карактеристике, које су карактерисале високе куле у облику квадратних призми. У доба ренесансе изграђени су барокни и рококо стилови зграда и катедрала. У 19. вијеку, повећана урбанизација попраћена је већим аустријским утјецајима из тог периода, обиљеженим романтизмом и хисторизмом. За разлику од многих других подручја, добар дио хрватског становништва одувијек је живио у урбаним срединама кроз већи дио повијести земље.

Цуисине

Хрватска кухиња је веома разноврсна и варира у зависности од различитих регија у земљи. Док је у приморским крајевима кухиња у великој мери под утицајем римске, грчке и медитеранске кухиње, коришћењем маслиновог уља, лековитог биља и шпина као што су цимет, каранфилић, ружмарин, кадуља и ловор, кухиња у континенталним регионима носи трагове раног славенског утицаја и од недавно, утицаји мађарске и турске кухиње. Ово последње погодује правилној употреби масти и таквим зачинима као што су бели лук, паприка и црни бибер за кување. Најчешће коришћени састојци су разне врсте меса, морских плодова, месних и вегетаријанских варива, пасте, супе и сиреве. Позната јела укључују гулаш од граха, рибљи паприкаш, супу од печурака са хељдином, кобасицу и кромпир, и ролне од ораха. Нема много ограничења у исхрани уопште, осим оних које су повезане са неким римокатоличким традицијама.

Цултурал Сигнифицанце

Хрватска култура је јединствена по својој разноликости културних, географских и повијесних утјецаја. Смјештена у југоисточној Еуропи и има богато повијесно насљеђе по имену, хрватска култура је апсорбирала разноврсне утјецаје. Док сјеверне равнице носе трагове Аустрије и гладних, обална подручја су била под великим утицајем римске и медитеранске културе, а централне регије залеђа утјечу на турску културу. Нација толерише разлике, слави интеграцију и подстиче иновације. Она не поприма јединствен облик, већ уместо тога прихвата своју разнолику прошлост и предвиђа отвореност између култура у будућност. Прилагођава се променама, али у исто време добро зна одакле је дошла. Фудбал удружења (фудбал) је најпопуларнији спорт у Хрватској, а велики дио данашње хрватске поп глазбе је под снажним утјецајем прошлих фолклорних елемената. Земља такође има растућу филмску индустрију, а људи и њихова влада стављају велики нагласак на образовање, које је често доступно у малим, без икаквих трошкова, чак и до нивоа након средње школе. Велика већина Хрвата су римокатолици, а тамо се налази и значајна мањина православних присташа.

Претње

Након стицања независног статуса 1991. године, након распуштања бивше Југославије, Хрвати су све више развијали своје јединствене идентитете. Фолклор, музика и плес су саставни дио хрватског идентитета, а хрватски народ опћенито их слави. Такођер, Хрватска има седам мјеста на Листи свјетске баштине, као и бројне обичаје стављене на УНЕСЦО-ву листу нематеријалне културне баштине. Сваки од њих мора бити пажљиво очуван и заштићен. Држава опћенито ставља велики нагласак на напоре у очувању хрватске културе и баштине. Иако је Хрватска мала земља окружена многим свјетским силама, и никако није доминантна култура, хрватска култура цвјета и ипак је постала важна модерна европска култура.