Главни узроци Првог светског рата

Први светски рат био је први глобални рат 20. века, који се одиграо између 28. јула 1914. и 11. новембра 1918. године.

Узроци рата су компликовани. Иако је Немачка окривљена за почетак рата, неки историчари се залажу за колективну одговорност између зараћених страна. Главни краткорочни и дугорочни узроци рата наведени су у наставку.

Краткорочни узроци

Франз Фердинанд Ассассинатион

У недјељу, 28. јуна 1914. године, надвојвода Франз Фердинанд убијен је у Сарајеву, у Босни и Херцеговини, од стране Гаврила Принципа, 19-годишњег југославенског националиста и члана терористичке организације под називом Црна рука. Мотив иза напада био је да се отргне од аустроугарске окупације балканских држава како би се створила уједињена Југославија.

Гаврило Принцип је ухапшен у Сарајеву.

Након напада, Аустро-Угарска је окривила Србију и објавила рат. Аустро-Угарска то није учинила сама - знали су да морају потражити помоћ од савезника Њемачке.

Србија, која се није могла сама борити за себе, обратила се Русији за помоћ. Међутим, у исто време, Немачка је објавила рат Русији. Немачка је такође увидела да је овај пут прилика да коначно избаци оно што су назвали Сцхлиеффенов план . Сцхлиеффенов план се односио на планове Њемачке да нападну Белгију и Француску како би прикупили војнике, а тиме и побољшали њихове шансе за побједу у рату против Русије. У то време, Немачка није имала војску ни близу величине својих руских колега. Међутим, на крају се план повукао, када је Велика Британија довела своје трупе да заштите неутралну Белгију, што је довело до катастрофалног сукоба између Британије и Немачке.

Због ових догађаја, атентат на Франца Фердинанда генерално се сматра главним катализатором Првог светског рата. Међутим, постоје многи други разлози због којих је избио рат, неки од њих који су теже одредити.

Дугорочни узроци

Дугорочни узроци Првог светског рата могу се запамтити једноставним акронимом: МАИН

М: Милитаризам

Двадесетог века дошло је до великог повећања обуке и опремања војске. Већина земаља у Европи настојала је да повећа своју војну моћ и резерве војним обавезама младића у војску и обуку више војника. Земље су развиле нова и способнија оружја, од којих се свака такмичи да надмаше једни друге. Трка наоружања повезана је са појавом Првог светског рата. У вријеме рата, земље су скупљале гомиле оружја и других војних ресурса, указујући на то да су земље спремне за већи рат.

А: Савези

Крајем 19. и почетком 20. века, земље у Европи формирале су међусобне савезе одбране, што би захтијевало од странака које учествују да подрже једног од чланова ако би се укључиле у рат. У слуцају напада на цлана, они који су у савезу би се уздигли до њихове одбране. Савези формирани пре Првог светског рата укључују савез између Русије, Велике Британије и Француске који се зове Трострука Антанта, и савез између Аустро-Угарске, Италије и Немачке, назван Трипле Аллианце . Рат је почео након што је Аустро-Угарска објавила рат Србији. Русија је порасла у одбрани Србије и Немачке у одбрани Аустро-Угарске која је Британију и Француску привукла у рат. Сједињене Државе, Италија и Јапан су се касније придружили рату.

Мапа која приказује савезе из Првог светског рата.

И: Империјализам

Империјализам је проширење владине моћи кроз освајање нових територија. Европске силе су у 19. стољећу окупирале територије у Азији и Африци. Британци и Французи имали су највећа подручја. Немачка је имала веома мало територија јер се бавила политичким проблемима код куће и много касније се придружила борбама за колоније. Сукоб је довео до сукоба, а тензије су се повећале. Када је почео рат између Аустро-Угарске и Србије, колоније су регрутовале своје субјекте у рат, доводећи читав свет у рат.

Н: Национализам

Национализам је политичка идеологија у којој се појединци идентифицирају с одређеним националним идентитетом. У Европи су се различите групе идентификовале као дио одређеног националног ентитета, од којих свака покушава доказати своју доминацију над другом. Национализам је повећао жељу да се велике економске силе успостављају као економске и војне силе у Европи. То је довело до ривалитета између етничких заједница као што су Словени и Немци. Словени су се представили као Срби, а не у Аустро-Угарске, што је довело до сукоба који се касније развио у светски рат.

Последице Првог светског рата

Потписивањем Версајског уговора 1919. године завршен је рат. Међутим, трајни ефекти Првог светског рата заувек су променили свет. Не само да је рат узроковао крај Аустро-Угарске, већ су се распадале и Руско царство, Отоманско царство и њемачко царство. Многе земље су изгубиле запањујући број људских жртава. Процењује се да је 37 милиона људи изгубило живот због Првог светског рата.

Иако је мир донио са собом "Роаринг 20-их", још је више сукоба дошло у свијет. У годинама након рата, најгора економска депресија коју је свет икада искусио би се осетила. Штавише, не би прошло много времена да свијет искуси још један разарајући рат, погодно назван Други свјетски рат, рат за који су неки од узрока већ посађени.