Где Белуга Вхалес Ливе?

Белуга је водени сисар који живи на Арктику и под Арктику. Познат и као бијели кит због своје бијеле коже, име "белуга" потиче од руске ријечи "бијела".

Физичке карактеристике

Белуга се лако препознаје по својој бијелој боји и округлој чекићи на челу, познатој као диња. Диња је орган ехолокације који помаже белуги кит комуницирати кроз звукове. Белуга је међу најмањим врстама китова, а одрасли мушки ће расти између 13 и 20 стопа у дужини и између 2.000 и 3.000 кг. Женке су нешто мање величине од мужјака. Четрдесет процената белугиног тела се састоји од огрлице која складишти енергију и одржава их топлим, а главе су им округле са вратовима ужи од других китова. Глава белуга може да се помери са једне стране на другу, јер се вратни пршљенови не спајају као остали китови. Белуга има и мали кљун, недостаје дорзални перај и има кратке пераје.

Станиште и дистрибуција

Белуга је широко распрострањен у арктичким и подарктичким водама. Током летњих месеци могу се наћи на обали америчке државе Аљаске, западне Гренланде, северне Русије и северне Канаде. Белугас се може прилагодити различитим стаништима али преферира плитке воде дуж обале. Међутим, они мигрирају у дубљу воду да би се хранили и рађали. Док у приобалним подручјима, белугас преферира канале, увале, фјордове, увале и плитку воду Арктичког океана која је непрекидно на сунцу. У првих неколико месеци лета китови белуга могу се наћи у великом броју у блатњацима Аљаске на Кук острву. Женке и њихове младе се могу наћи иу отвореним водама источног мора Беауфорта, док одрасли мушкарци више воле канадски арктички архипелаг. Избор станишта током лета је под утицајем прехрамбених навика, предатора и репродукције.

Миграција

Белуга китови су сезонски мигранти, а неки путују до 4.000 миља годишње у потрази за храном, пријатељима и погодним водама. Млади белуги прате одрасле, а миграциони обрасци се преносе из генерације у генерацију. Када лед прекрива њихова летња станишта, китови белуга зими одлазе на отворено море. Међутим, након што се ледени слој топи, они се враћају у плитке воде обале. Белушки китови се не плаше река и неколико пута су посматрани у унутрашњости од океана. Река Иукон (Канада / САД), Иенисеи (Азија), Ст. Лавренце (Канада) и Кускоквим (Аљаска) су неке од ријека за које се зна да су пролазиле китове белуга. Неке популације китова белуга не мигрирају већ умјесто тога проводе своје вријеме у добро дефинираном подручју. Становништво у засеоку Цоок, Цумберланд Соунд и ушће ријеке Ст. Лавренце мигрирају узводно током љета и враћају се у дубље дијелове воде током зиме, а да не напусте своје станиште.