Етничке групе и националности у Финској

Становништво Финске

Финска је северноевропска земља омеђена Финским заливом, Ботнијским заливом, Шведском, Русијом и Норвешком. Становништво од приближно 5, 4 милиона становника углавном настањује јужни регион земље у којем је концентрисана већина урбаних центара. Сјеверне регије имају густоћу насељености од око 2 особе по квадратном километру. Земља има дугу историју различитих владајућих краљевстава и царстава која се огледа у његовој садашњој демографској структури. Овај чланак разматра етничке групе и националности у данашњој Финској.

Фински

Током каменог доба, подручје данашње Финске постало је насељено ловцима-сакупљачима који су дијелили карактеристике са другим становницима који су се налазили на подручју данашње Естоније, Русије и Норвешке. Док су друге културе почеле да пристижу у та давна времена, доносиле су са собом уметност керамичке производње и пољопривредне производње. Ови појединци су говорили фински језик, подгрупу уралских језика, међутим, због недостатка писаних записа, тешко је тачно знати када је тај језик постао истакнут. Данас, 4.868.751 људи у Финској наводи фински као свој први језик и сматрају се потомцима првих становника тог подручја.

Шведски

Прва владајућа краљевина која је држала читав регион дошла је на власт током "шведске ере" 12. и 13. века као резултат северних крсташких ратова. На позив свог краља, шведски појединци колонизирали су јужна обална подручја Финске и упали у једну од двије друштвено-економске групе. То су биле горње, владајуће класе и радничка класа коју чине фармери и рибари. Шведски језик је био доминантан језик јавне управе, образовања и племства. Финска је остала под шведском влашћу до 1809. године. Данас, број становника који говори шведски језик износи 290.747.

Руски

Године 1809. Русија је преузела контролу над Финском. Ово је дошло након два претходна рата са шведским колонизаторима. Под њиховом влашћу, Финска није била приморана да плаћа порез као и друге руске територије и руски цар је поштовао њихове претходне законе, религију и слободе. Године 1863. руске власти установиле су фински као службени језик који је покренуо локални покрет према финском национализму. Ови промењиви ставови довели су до жеље за независношћу од руске круне. Финска је постала независна држава 1917. године. Данас се у земљи још увијек може наћи мало руско становништво од 69.614.

Естонски

Естонци су повезани са финским народом, а обје културе имају сличне језике. Финска је била једна од првих земаља која је признала независност Естоније 1920. и подржава их војном помоћи. Две земље су увек имале релативно мирне односе, а осамдесетих година, када је Финска успоставила стабилнију економију, многи Естонци су тамо почели емигрирати. Данас се у Финској 46.195 људи идентификује као естонац.

Друге етничке групе

С обзиром на то да је енглески још један језик који се широко говори широм Финске, није изненађење да је једна од мањинских група унутар земље Британци. Отприлике 16.732 људи се идентификују као Британци, а многи су дошли као резултат наглог пораста имиграције током 1980-их у Финској. Следећи британске, сомалијски имигранти чине следећу највећу етничку групу. Њихова популација је скоро величине Британаца са 16.721 појединцима који су потражили уточиште у Финској. Статистике показују да између 85% и 90% Сомалаца рођених у иностранству није било у стању да чита или пише по доласку. Мање етничке групе и националности, као и њихова популација у Финској, укључују Арапе (14.825), Курде (10.731), Кинезе (10.110) и аутохтоне Сами (9.350).

Етничке групе и националности у Финској

Ранг	Етничка група или националност	Тренутна популација у Финској
1	Фински	4, 868, 751
2	Шведски	290, 747
3	Руски	69, 614
4	Естонски	46, 195
5	Британски	16, 732
6	Сомали	16, 721
7	Араб	14, 825
8	Курд	10, 731
9	Цхинесе	10, 110
10	Сами (ака Саами или Лапп)	9, 350