Две земље у свету које имају двоструки излазак из земље

Дрзава са двоструким излазом на море односи се на земљу без излаза на море која је окружена другим земљама без излаза на море. Од четрдесет земаља у којима нема излаза на море, постоје само двије земље које немају двоструку копнену везу, а то укључује и Узбекистан и Лихтенштајн. Лихтенштајн је постао прва држава која је двоструко излазила из земље након Другог светског рата, а Узбекистан је стекао независност 1991. године. Људи који живе у тим земљама морају да пређу две међународне границе да би дошли до обале.

Лихтенштајн

Лихтенштајн је њемачка мини-држава у централној Европи. То је уставна држава монарха под принцом Лихтенштајна. Лихтенштајн је двострука држава која је окружена Аустријом и Швајцарском. То је четврта најмања нација на свету која заузима површину од око 62 квадратна миља и има популацију од око 38.111 људи. Лихтенштајн је подељен на једанаест општина, а Сцхаан је највећа општина и главни град Вадуз. Лихтенштајн је најмањи народ на свету који је окружен са још две земље.

Од 1871. године (у вријеме уједињења Њемачке) није било двоструко копнених држава до завршетка Првог свјетског рата. Лихтенштајн је граничио са Аустро-Угарском, која је граничила са Јадранским морем. Након распуштања Аустро-Угарске 1918. године, Лихтенштајн је постао једина држава са двоструким излазом на море до 1938. године. Након Другог светског рата Аустрија је постала независна и Лихтенштајн је постао двострука нација без излаза на море.

Узбекистан

Узбекистан је унитарна уставна држава састављена од дванаест провинција, главног града и аутономне републике. То је двоструко копнена држава која је окружена са пет земаља без излаза на море, укључујући Туркменистан на југозападној страни, Афганистан до јужних делова, Таџикистан на југоистоку, Киргистан на североистоку и Казахстан на северну страну.

Због свог стратешког положаја и јединствене историје, земља има разнолику културну баштину. Узбекистански је службени језик у земљи коју говори више од 85% становништва. Други језик који се широко учи у Узбекистану је руски. Узбеци чине више од 81% заједнице и Руси (5, 4%), Казахстанци (3%) и Таџик (4%). Преко 79% грађана су муслимани, а 5% су присталице руских православних хришћана. Узбекистан има више од 32.979.000 становника и заузима површину од око 173.351 квадратних миља.

Совјетски Савез је 1917. године апсорбовао Узбекистан након отварања руског краљевства. Независност је стекла након распуштања Совјетског Савеза и постала је друга двострука држава без излаза на море 1991. године. Међутим, овај статус зависи од спора о статусу Каспијског мора. Бројни народи попут Туркменистана и Ирана вјерују да би то требало бити право море. Ако Каспијско море постане право море тада, Узбекистан би постао земља без излаза на море, јер ће два њена суседа (Туркменистан и Иран) имати приступ мору.