Долина Мадриу-Перафита-Цларор - УНЕСЦО светска баштина у Андори

Опис

Долина Мадриу-Перафита-Цларор је културни пејзаж који покрива 4.247 хектара копнене површине у југоисточном региону државе Андоре и заузима 9 процената земље. Долина је прошарана глацијалним пејзажима стеновитих литица и глечера, са високим отвореним пашњацима и стрмим шумовитим долинама. Ту је и заштитна зона од 4.092 хектара која окружује долину Мадриу-Перафита-Цларор. Горњи дио долине има изложени ледени крајолик, са запањујућим стрмим литицама, стијенама и језерским глечерима. На доњем подручју долина се сужава и постаје све шумовитија, док се на најнижем дијелу ријека улијева у кратку клисуру. Мадриу, примарна долина, спаја се са Перафита-Цларор, секундарном долином, са југозападне стране.

Хисторицал Сигнифицанце

На снимку, Мадриу-Перафита-Цларор долина одражава како је древни комунални систем управљања земљиштем преживео преко 700 година. Нема никаквих притисака везаних за градове који могу да утичу на његову аутентичност средњег века као што је историјски очувана. Мадриу-Перафита-Цларор долина описује начине на које су људи сакупљали планинске изворе током протеклих миленијума. Он такође открива историјске промене у клими, економској срећи, друштвеним структурама, упорности пасторализма, снажној планинској култури, а нарочито опстанку заједничког система власништва над земљом, из 13. века, према Организацији Уједињених нација за образовање, науку и културу. (УНЕСЦО). Мадриу-Перафита-Цларор такође приказује упорност древног система за управљање земљиштем, надгледан од стране четири заједнице које поседују земљу. Долина има куће, летња насеља, терасаста поља, камене стазе и доказе о активностима таљења жељеза из прошлости.

Тренутно стање у регији Мадриу-Перафита-Цларор

Долина Мадриу-Перафита-Цларор је једина регија у земљи без путева. Она је прошарана разним агро-пасторалним комплексима у високим планинама, пољопривредним центрима у средњим планинама, комуникацијским системом са мрежом дјеломично поплочаних стаза и реликтним челичним артефактима из прошлости, као што је каталонска ковачница. Ту су и обновљене пастирске колибе, ограђени вртови, пашњаци за стоку и мљекаре у којима се музу овце, и сир направљен према Посјети Андори. Данас је сточарство једина значајна традиционална активност у долини. Оне служе да привуку дио од 8 милиона туриста који посјећују Андору годишње. 11% тих туриста се бави спортом и рекреативним активностима у природи које могу обухватити долазак Мадриу-Перафита-Цларор према извјештају владе Андоре. У долини, планинарење је омиљена активност за већину туриста и постоје путеви на којима се то ради. Ове руте су Блау, Маиана Пасс, Фонтверд, Мадриу Валлеи, Ентремесаигуес и Перафита.

Напори очувања

Године 2004, Мадриу-Перафита-Цларор Валлеи је проглашена УНЕСЦО-вом светском културном баштином у категорији културног пејзажа. То га чини једним од 64 природних простора који су добили част у свету. Унутар Андоре постоје закони прописани за његову заштиту од експлоатације и њених граница. Четири локалне управе надзиру управљање Мадриу-Перафита-Цларор долине како је прописано од стране владе Андоре. План управљања је настао 28. децембра 2011. године. План оцртава очување културног пејзажа, биодиверзитета и фауне и флоре у долини Мадриу-Перафита-Цларор. План наглашава потребу за одржавањем традиционалних активности као што је пољопривреда која је опала. Као и програми подршке како би се осигурало да долина остане живи пејзаж који чува културну праксу из 13. века до данас према УНЕСЦО-у.

Мадриу-Перафита-Цларор Валлеи	УНЕСЦО-ов локалитет светске баштине у Андори
Датум уписа	2004
Тип	Цултурал
Критеријум В	Изванредан пример традиционалног људског насељавања, коришћења земљишта или употребе мора који је репрезентативан за културу (или културе), или људску интеракцију са животном средином, посебно када је постала рањива под утицајем неповратних промена.
Ареа	4.427 хектара
Наглашена културна наслеђа	Схепхердинг, Ирон Смелтинг, Блацксмитх Форгинг, анд Фарминг.