Да ли сте знали да биљке могу одговорити на звук?

Преглед

Звук се одувијек сматрао основним дијелом живота на Земљи. Иако је познато да познате врсте животиња међусобно комуницирају путем звукова, није се говорило о асоцијацији биљака са звучном продукцијом или препознавањем. Међутим, чини се да све већи научни докази указују на то да би биљке могле да препознају и реагују на звукове у природи и на звукове које производе људска бића. Ако је то тачно, можда ћемо морати двапут размислити пре него што скратимо дрво у присуству још једног и такође ћемо моћи да растемо здравије биљке уз помоћ душевне музике.

Запажања и докази

Древне фолклорне приче које потичу из различитих дијелова свијета увијек су помињале како биљке слушају људе кад говоре. Неколико опажања је такође постало мој обичан човек током година у вези са биљкама и њиховим способностима слушања. Многи људи верују да њихове биљке слушају музику коју играју, показујући бржи раст када се музика репродукује дуже време. Такође је забележено да биљке напредују боље када им се игра мека, класична музика, када се свира гласна роцк музика. Један део научника верује да ова запажања не значе увек да биљке слушају музику. Може се десити да чувари биљака који узму времена за свирање музике за своје биљке, такође могу да воде изузетно добру бригу о својој биљци, изазивајући њен брзи раст и здраво стање. Међутим, постоји и неколико других врста експеримената који указују на чињеницу да планови могу слушати звукове. На пример, установљено је да звучни звук мења нивое хормона раста у биљкама хризантеме и да су коријени садница кукуруза уочени да се савијају у правцу звукова са специфичним фреквенцијама. У веома занимљивом експерименту који су научници спровели у 2014. години, Тхале биљке кресова (на слици) изложене звуку грицкалица, откриле су да ослобађају више одбрамбених хемикалија у каснијем сусрету са овим инсектима. Сви ови експерименти успевају да дају одређену тежину идеји да биљке слушају људске гласове или музику.

Укључени биолошки механизми

До сада, не постоји доказ да би биљке реаговале на звук. Међутим, из прикупљених доказа, неки научници су предложили начине на које би ове биљке могле чути и реаговати на звук који стварају друга жива бића или неживе ствари. Није познато да биљке поседују било које сензорне органе било које врсте. Како онда могу примати звукове и реаговати на њега? Неки научници објашњавају да би биљке то могле да ураде примајући звучне сензације у облику сензација осетљивих на додир сличне начину на који наш срчани лупи када чујемо стерео репродукцију при пуном удару. Баш као што биљке реагују на ветрове, доживљавајући их као осећај додира, биљке могу да реагују и на звук који се креће у таласном облику. Када говоримо о самим биљкама, научници су предложили неколико механизама као што су употреба мириса или испарљивих једињења као метода комуникације са сусједним биљкама. Сматрало се да биљке производе звукове на фреквенцијама које људско ухо не може да опази.

Практична примена

Ако се докаже да биљке заиста слушају и реагују на звукове различитих врста, онда би то дефинитивно нашло огромне практичне примене у култивацији, шумарству и другим сродним програмима. Постоје извештаји да истраживачи у Кини већ узгајају биљке са већим приносом емитујући звучне таласе одређених фреквенција. Постоје и докази да акустичне вибрације успевају да модификују метаболизам биљака. У будућности, приноси биљака и стопа раста могли би се значајно модификовати уз помоћ звучних таласа различитих фреквенција. Здравије биљке би се могле развити уз помоћ музике коју биљке воле.

У току истраживања

Још увек постоји огроман опсег истраживања у области комуникације биљака. Постоји потреба да се схвати како звучне вибрације перципирају биљке, ако се, у ствари, уопште перципирају. Даље, одговори који се генеришу у биљкама на такве вибрације, и да ли такви одговори имају значајан утицај на саму биљку, или на друге биљке у њиховој близини, такође су области којима је потребно даље истраживање.