Да ли нас климатске промјене чине рањивијим за заразне болести?

Угриз климатских промјена

Чињеница да је време датог и учесталост заразних болести на том истом месту повезано и испреплетено није чињеница непозната већини људи. Инфективне болести могу бити антропонозе (оне које се шире само од једног домаћина до другог) или зоонозе (у којима су не-људске врсте резервоари инфективних агенаса, попут куге или лајмске болести). Први се могу директно преносити (туберкулоза, ХИВ, оспице) или преношени векторима (као што су маларија, денга и нилска грозница). Данас знамо да је топло време са доста влаге и падавина идеална ситуација за већину инфективних агенаса да преживе и шире се. То је и разлог зашто више људи умире у тропима од заразних болести него у вишим географским ширинама. Маларија, лишманијаза, филариоза, афрички трипаносомијаза и денга су неке од злогласних тропских болести са занемарљивим присуством у хладнијим земљама света. Међутим, климатске промене прете да ће ускоро променити овај сценарио, и како свет постаје топлији, ови и други инфективни агенси прете да ће проширити своје смртоносно присуство на многе друге делове света где их раније нису видели.

Које болести се више шире?

Инфективни агенси које шире комарци најбољи су кандидати који ће имати користи од глобалних климатских промјена. Комарци су лучке врсте за различите врсте инфективних патогена, као што су маларијски паразит, вирус западног Нила, вирус жуте грознице, вирус Жика, вирус Цхикунгуниа и црви филаријазе. Највећи проблем је што ови озлоглашени инсекти напредују у топлим и влажним условима, а њихово време инкубације је такође краће у топлијим условима. То значи да би загријавање свијета и промјена узорака падавина могли увести комарце у подручја гдје су претходно били одсутни. То би свакако довело до пораста заразних болести које се шире овим векторима комараца. Осим комараца, крпеља, још једна врста вектора инфективних болести, обично се виде као опасни патогени као што је бактерија болести Лиме, Боррелиа сп ., Која такође успева у топлим, влажним климама, и може постати чешћа у областима где су имали мало прошлости .

Тренутни сценарио

Чињеница да климатске промјене олакшавају ширење заразних болести знатно су напредније од теоретских граница. Чини се да неколико доказа на савременој глобалној здравственој сцени потврђује ову чињеницу. Вирус из западног Нила 1999. године, афрички вирус, убио је седам особа у америчкој држави Нев Иорк. Иако се ово може игнорисати као случајност природе, у новије време, 2014. године, Цхикунгуниа вирус који је први пут откривен у Тангањији у Африци 1952. године, показао је доказ локалног преноса у америчку државу Флориду, као и Дјевичанским острвима и Порторику под контролом САД-а. Неки научници такође вјерују да су климатске промјене један од фактора одговорних за недавне епидемије еболе. Сува раздобља праћена изненадним, тешким кишама доводе до обиља производње воћа на дрвећу, охрабрујући шишмише и примате да се хране истим дрвећем. Ово евентуално доводи до интер-специфичне размене вируса еболе (слепи мишеви се сматрају оригиналним резервоаром овог вируса). Климатске промјене, које доводе до озбиљне несташице хране у Африци, додатно погоршавају ситуације када се многи Африканци окрећу лову на грмље као важан извор хране, те пак уговарају еболу и друге заразне зоонозе из своје хране. Истраживачи са Универзитета Еаст Англиа у Уједињеном Краљевству такођер су тврдили да ће климатске промјене довести до повећања инциденције денга у медитеранским регијама свијета, посебно у талијанској долини По, гдје се налази Милано.

Шта се може учинити да се заустави ова катастрофа

Према томе, тренутни подаци представљају суморни поглед за свет у наредним годинама. Инфективне болести могу да схвате многе земље тренутно на сигурној удаљености од руку ових смртоносних микроба због њихове релативно хладније климе. Једино трајно рјешење за заустављање ширења заразних болести било би заустављање климатских промјена. Међутим, будући да то захтијева дугорочне, усклађене напоре влада и јавности широм свијета, стављање провјере на климатске промјене чини се застрашујућим задатком. За краткорочна рјешења, стварање свијести у вези са пријетњама у јавности, усвајање мјера које провјеравају ширење вектора болести као што су комарци, и развој лијекова, вакцина и лијекова за такве болести могу бити неке од најефикасније начине за борбу против опасности од заразних болести под утицајем климатских промјена.