15 земаља са најнижим стопама самозапошљавања

Самозапослене особе раде за себе, а не за било ког послодавца. Они послују са другим пословним субјектом или пружају услуге као независни извођач. Они такође могу да поседују сопствено предузеће или да имају заједничко власништво или да имају партнерство у том послу. Они могу радити свакодневно или имати менаџерски тим. Самозапослене особе укључују докторе, рачуновође, адвокате, писце и власнике бизниса. Они су одговорни за плаћање сопствених пореза и социјалне сигурности. Професионалне услуге, пољопривреда и градитељство дио су сектора самозапослених. У Сједињеним Државама, овај сектор је чинио око 30% радне снаге у 2015. години.

Разлози за ниске стопе самозапошљавања

Земље које имају најниже стопе самозапошљавања међу становништвом уживају највише дохотке по глави становника. Европа има најнижу стопу самозапошљавања на нешто преко 4%. У цијелој Еуропској унији (ЕУ), међутим, 34% њих сматра пожељним, док само 17% Нијемаца мисли исто. Према Еуростату, ЕУ има око 23% младих без посла. Неки Европљани сматрају да је самозапошљавање непожељан подухват. Постоји неколико разлога зашто не гледају на ову алтернативу за запошљавање. Недостатак подршке финансија, саветовања и мреже. Неки преферирају креативну индустрију и информационе и рачунарске технологије.

Ниска преваленца самозапошљавања у Европи

У неколико држава чланица ЕУ мање од 1 од 10 радника је класификовано као самозапослени. Подаци из статистике Међународне организације рада стављају Норвешку на врх, с најмањим удјелом радне снаге у његовој популацији као самозапослени међу свим земљама на 7, 2%. Луксембург је други, са 8, 7% радне снаге као самозапослени. Треће је Канада, са само 8, 8% радне снаге која је самозапослена. Данска је четврта, са 8, 9% радне снаге као самозапослени. Пето је Естонија, са 9, 0% радне снаге као самозапослени. Шведска је шеста, са 10, 3% радне снаге која је самозапослена. Седмо је Мађарска, са 10, 9% радне снаге која ради самостално. Немачка је осма, са 11, 0% радне снаге која је самозапослена. Девета је Француска, са 11, 5% радне снаге која ради самостално. Летонија је десета, са 11, 5% радне снаге која је самозапослена. Једанаеста је Литванија, са 12, 1% радне снаге која ради самозапослене. Исланд је дванаести, а 12, 3% радне снаге је самозапослено. Тринаеста је Бугарска, са 12, 5% радне снаге која је самозапослена. Аустрија је четрнаеста, с 13, 3% радне снаге која ради самостално. Петнаеста је Јужна Африка, са 13, 6% радне снаге која је самозапослена.

Импликације ниских стопа самозапошљавања

Чини се да ниске стопе самозапошљавања у земљама широм свијета погађају младе људе. Дакле, то би заузврат могло створити вакуум на тржишту рада који би могао успорити развој вјештина у радној снази земље. Скитништво младих је још један аспект ниске стопе самозапошљавања. Пропуштена прилика да се допринесе економији и друштву уопште, два су од других штетних резултата ниских стопа самозапошљавања у земљи. Самозапошљавање је често процес развоја вјештина које припремају младе људе за прелазак у корпоративни свијет или веће могућности запошљавања. Сама самозапошљавање се сматра потребном флексибилношћу на тржишту рада и помаже у отварању радних мјеста, као и развијању вјештина у младости према Марианне Тхиссен, комесару ЕУ за запошљавање, социјална питања, вјештине и мобилност радне снаге. Самозапошљавање доприноси економији земље.

15 земаља са најнижим стопама самозапошљавања

Ранг	Цоунтри	Удео радне снаге која ради самозапослене
1	Норвешка	7.2%
2	Лукембоург	8.7%
3	Канада	8.8%
4	Данска	8.9% \ т
5	Естонија	9.0%
6	Шведска	10.3%
7	Мађарска	10.9%
8	Немачка	11.0%
9	Француска	11.5%
10	Латвиа	11.5%
11	Литванија	12.1% \ т
12	Исланд	12.3%
13	Булгариа	12.5%
14	Аустриа	13.3% \ т
15	Јужна Африка	13.6%