14 држава чланица ЕУ са најнижим стопама обновљиве енергије

Европска унија је глобални лидер у улагањима у обновљиве изворе енергије, и као такве многе земље чланице имају неке од највиших стопа обновљиве енергије у свијету. Француска, Грчка, Чешка Република и Њемачка имају највише стопе обновљиве енергије у ЕУ. Међутим, неке земље заостају у стопама обновљивих извора енергије, а њихови будући циљеви су испод циља ЕУ до 2020. године. Најгоре земље у Европској унији у погледу стопа обновљиве енергије су Луксембург, Холандија, Малта и Белгија.

14 држава чланица ЕУ са најнижим стопама обновљиве енергије

Лукембоург

Луксембург има најниже прогнозиране стопе обновљиве енергије у ЕУ, за које се предвиђа да ће чинити 11% енергије земље до 2020. године. Земља је енергетски дефицитарна и мора да добија дио енергије из вањских тржишта. Тренутно, обновљива енергија чини око 5, 4% енергије земље, што је најнижи проценат у било којој држави чланици ЕУ. Као резултат тога, Луксембург има једну од највећих емисија угљика у Еуропи, за коју се процјењује да износи 22, 4 тона емисије угљичног диоксида у 2007. години. За успоредбу, емисија ЦО ₂ у ЕУ у тој години износила је у просјеку 7, 9 тона. Хидроенергија, биомаса и вјетар су примарни обновљиви извори енергије у Луксембургу.

Холандија

Биомаса, соларна енергија и енергија вјетра су примарни извори обновљиве енергије у Холандији. У 2016. години, око 6, 0% холандске енергије је произведено из обновљивих извора, што је друга најнижа стопа у било којој земљи у ЕУ. По овој стопи, предвиђа се да ће земља имати 14% енергије која се приписује обновљивим изворима. Упркос чињеници да земља улаже огромна улагања у обновљиву енергију, Холандија је спремна да пропусти циљ ЕУ до 2020. године. Ипак, Холандија жели да до 2025. године обновљиви извори енергије чине 50% годишње потрошње електричне енергије у земљи. уложио је енергију вјетра, са капацитетом вјетроелектрана у земљи који је достигао 3.431 МВ у 2015. години.

Малта

Малта има трећу најнижу стопу обновљивих извора енергије у Европској унији, са обновљивом енергијом која чини 6, 0% енергије земље у 2016. Малта је поставила минимални праг од 10% своје енергије из обновљивих извора до 2020. године. има природну предност производње сунчеве енергије, јер се она налази на Медитерану међу највећим годишњим соларним сатима у Европи. Соларна енергија чини већину обновљиве енергије у земљи, али земља мора утростручити своје садашње соларне капацитете ако жели да испуни циљ ЕУ до 2020. године. Друге алтернативе обновљиве енергије нису одрживе у острвској земљи, првенствено због земље Мала величина. Пројекат вјетроелектране на копну је одбачен јер би могао ометати ваздушни саобраћај на међународном аеродрому у земљи.

Највиша стопа обновљиве енергије у ЕУ

Насупрот томе, Француска има највишу стопу обновљиве енергије у било којој држави чланици ЕУ. 16% енергије у Француској долази из обновљивих извора, што је највећи проценат у ЕУ. Међутим, земља ради на постизању циља за 2020. о постотку од 23%. Неки од примарних обновљивих извора енергије укључују хидроенергију, соларну енергију и енергију вјетра. Француска је уједно и дом најстаријег погона за производњу енергије плиме и осеке на свијету, који је био највећи у свијету између 1966. и 2011. године.

14 држава чланица ЕУ са најнижим стопама обновљиве енергије

Ранг	Цоунтри	% енергије из обновљивих извора (2016)	Циљани% енергије из обновљивих извора (2020)
1	Француска	16.0	23
2	Грчка	15.2	18
3	Чешка	14.9	13
4	Немачка	14.8	18
5	Мађарска	14.2	13
6	Словачка	12	14
7	Пољска	11.3	15
8	Ирска	9.5	16
9	Ципрус	9.3	13
10	Велика Британија	9.3	15
11	Белгија	8.7	13
12	Малта	6.0	10
13	Низоземска	6.0	14
14	Лукембоург	5.4	11