12 земаља са највишом стопом запослености на пола радног времена
Свијет рада представља суморну перспективу, са 201 милион незапослених на глобалном нивоу у 2014. години, што је 30 милиона више него што је виђено прије рецесије у 2008. Усложњавање недостатка радних мјеста је промјењива природа радних мјеста. Старији систем радних мјеста са пуним радним временом и сигуран однос између послодаваца и запослених и сигуран доходак нестају.
Цхангинг Сценариос
Укупно 60% људи широм свијета има само дио радног времена. Ова промена са посла на пуно радно време на посао са непуним радним временом је најочигледнији у развијеним земљама, посебно у Европи, Северној Америци и Аустралији. Многе европске земље пријављују високу запосленост са скраћеним радним временом - Швајцарска (27%), Велика Британија (23%), Ирска (23%), Немачка (22%), Аустрија и Данска (20%), поред Холандије. Аустралија (25%) и Нови Зеланд (21%), Јапан (22%), Израел (26%) и Канада (19%) су остале земље које су рањиве на ове злокобне трендове. Иако неформални рад на дну љествице за запошљавање и даље преовладава у земљама у развоју и земљама у развоју, генерално они наводе обрнути тренд са сигурнијим формирањем посла.
Узроци промене
Један од главних разлога за промјену је све већа примјена нових технологија и промјена у организацији производње. Велики део ових мера повећава продуктивност и обим производње. Међутим, ове нове технологије скраћују производне циклусе, што смањује вријеме потребно за запошљавање људи. У комбинацији са жестоком конкуренцијом са којом се компаније сусрећу, запослени су смањили вријеме и радно вријеме.
Један од пет радника је тренутно укључен у глобалне производне ланце. Глобални ланци снабдевања су сложени и могу бити директни и индиректни. То је директно када мултинационална компанија улаже у пројекат у земљи у развоју, тако да власништво (и прикупљање профита) већину времена остаје у компанијама са сједиштем у развијеним земљама. Затим постоје подружнице са локалним власништвом у земљама у развоју које снабдевају ове мултинационалне компаније. Већина запослених у земљама у развоју који раде у овим глобалним ланцима добијају плате које се могу упоредити са локалним предузећима у њиховим земљама. Глобално то значи да радници зарађују мање. Рецесија у 2008. години смањила је потражњу и њихову производњу у тим глобалним производним ланцима, што је резултирало мањим радом.
Утицај ових трендова запошљавања
Смањење радног времена и плата има велике импликације економски и социјално. Са нижим платама, у време када је продуктивност висока, потражња опада. Недостатак потрошње утиче на инвестиције и државне приходе. Социјално, неједнакости у приходима расту када радна мјеста са непуним радним временом постану норма. Привремени радници, радници са скраћеним радним временом имају тенденцију да се повуку или остану у сиромаштву и социјалној искључености. Постоји проблем родне равноправности који компликује ситуацију, јер је већа вјероватноћа да ће жене бити запослене на пола радног времена или у неформалном сектору.
Лијекови за повратак радника на пуно радно вријеме
Многе од земаља у развијеном свијету које се суочавају са високом запосленошћу на пола радног времена почеле су да препознају проблем и имају законе који обезбјеђују једнаку заштиту и за стално запослене и за запослене на одређено вријеме. Међутим, ове земље су такођер смањиле укупну заштиту радника у настојању да побољшају продуктивност. Многе земље, и оне у развоју и развијене, имају комбинацију социјалне заштите и тржишних политика које покушавају да побољшају број запослених на пуно радно вријеме.
12 земаља са највишом стопом запослености на пола радног времена
Ранг | Цоунтри | % радника на пола радног времена међу свим запосленим лицима |
---|---|---|
1 | Низоземска | 51% |
2 | Швајцарска | 27% |
3 | Израел | 26% |
4 | Аустралија | 25% |
5 | Велика Британија | 23% |
6 | Ирска | 23% |
7 | Немачка | 22% |
8 | Јапан | 22% |
9 | Аустриа | 21% |
10 | Нови Зеланд | 21% |
11 | Данска | 20% |
12 | Канада | 19% |