12 Најгоре земље за заштиту имовинских права

У данашњем свету, научници учествују у разговорима и дебатама око различитих тема о постојању развијених и неразвијених земаља и разлозима због којих се те економске разлике дешавају. Неки истраживачи указују на историју, политику и једнакост жена, док још неки упозоравају на структурално насиље и јавну политику. Одређене теме, могле би се рећи, постале су готово домаћинском терминологијом и лако их је набројати као средство објашњавања оштрих разлика међу животним стандардима. Међутим, једно од питања, које се често занемарује, али је можда један од најважнијих које треба размотрити, је питање имовинских права. Имовинска права, када су добро дефинисана и подржана од стране владе, дозвољавају приватним лицима да диктирају како да искористе своје ресурсе. Постојање залиха у овим одлукама води власнике имовине да пажљиво размотре анализу трошкова и користи кориштења земљишта. Економисти тврде да тај процес онда производи ефикасне резултате, иначе познате као виши животни стандард. Овај чланак ће се бавити земљама са неким од најмање дјелотворних заштита имовинских права.

Земље са најмањом заштитом имовинских права

ЦПИА или Цоунтри Полици анд Институтионал Ассессмент процјењују како квалитет политика и институција земаља подржава економски развој. ЦПИА даје систем оцјењивања од 1 до 6 који процјењује у којој мјери земље учинковито поштују имовинска и уговорна права. Три анализе три фактора одређују рејтинг: постојање правног оквира за имовинска и уговорна права, квалитет правног и правосудног система земље, те криминал и насиље, јер утичу на сигурност грађана и економску активност. На овој љествици, 1 представља најгоре имовинско и уговорно право, што значи да се права једва признају ни на формалној нити на неформалној основи, а оцјена 6 представља најбоље, што значи да су права транспарентна, добро заштићена и настављају се побољшати. На листи од дванаест земаља с најгорим прописима о имовинским правима, земље с најнижим рејтингом (1, 5) су Јужни Судан, Централноафричка Република и Афганистан. Преосталих девет земаља добило је оцјену од 2 бода. То су Хаити, Источни Тимор, Зимбабве, Судан, Папуа Нова Гвинеја, Гвинеја, Јемен, Гвинеја Бисао и ДР Конго. 2 на скали рејтинга значи да влада није обезбедила оквир за дефинисање имовинских права јасно и да грађани зависе од неформалних система којима манипулишу владини званичници без упозорења.

Прописи о потреби за имовинским правима

С обзиром на важност имовинских права на економски раст, не чуди се што се земље са најмање стабилним прописима налазе у земљама у развоју. Јасна регулација имовинских права има директну корелацију са бруто домаћим производом (БДП) по глави становника. Земље са најбољом имовинском заштитом уживају БДП који је двоструко већи од оних на доњем крају скале. Не само што су имовинска права и развој повезани, већ и одсуство прописа одузима приватним лицима и породицама и њихово право да користе земљиште онако како они одређују најкорисније и њихово право да добровољно тргују или продају имовину. Докази су јасни. Заштита својине, тежња ка сопственим интересима (када не угрожава права других) и повећане трговинске могућности пружају земљама најбољу шансу за економски развој.

12 земаља са најгорим прописима о имовинским правима

Ранг	Цоунтри	ЦПИА оцјене имовинских права, 1 = Најгоре, 6 = Најбоље
1	Јужни Судан	1.5
2	Централна Афричка Република	1.5
3	Авганистан	1.5
4	Хаити	2.0
5	Источни Тимор	2.0
6	Зимбабве	2.0
7	Судан	2.0
8	Папуа Нова Гвинеја	2.0
9	Гвинеја	2.0
10	Јемен	2.0
11	Гуинеа-Биссау	2.0
12	ДР Конго	2.0