Шта је савјести?

Приговор савести је "појединац који је тврдио да одбија да обавља војну службу". Овај приговор може бити из моралних или вјерских разлога, а приговарачи савјести су такођер против било којег облика рата или војне агресије било гдје у свијету. Најранији познати приговарач савјести био је Максимилан, који је одбио да служи у римским оружаним снагама током 295. године, а касније је погубљен због својих приговора. Многи приговарачи савјести су кроз повијест убијани, затварани или искључени из њиховог друштва.

Први и други свјетски рат

У првим данима приговора рату и служењу у војсци, ови појединци су често виђени као кукавице, дезертери, па чак и непатриотски издајници од стране многих у друштву. Трибунали током Првог светског рата били су веома оштри када су утврђивали да ли су разлози за приговор на војну обавезу били важећи, а противљење рату је несумњиво мањинско гледиште. Многи су осуђени на тешке затворске казне због своје перципиране непослушности.

Други светски рат се сматрао тоталним ратом, што значи да је сваки аспект друштва био посвећен том циљу. Приговор на рат, углавном из религиозних разлога, признали су држава и војска Сједињених Америчких Држава и Уједињеног Краљевства, као и многих других савезничких земаља. Приговарачи савјести у то вријеме радили би у јавној служби заједнице која се сматрала радом од националног значаја. Специјализовани радници који су радили у индустријама од виталног значаја за ратне напоре били су такође ослобођени војне службе. Након Другог светског рата, Уједињене нације су званично признале приговор савјести рату у оквиру Универзалне декларације о људским правима 1948. године.

Савесни Објецторс у Вијетнамском рату

Спорни мотиви и тактике које су користили Сједињене Државе током рата у Вијетнаму и других ратова од тог времена довели су до експлозије приговарача савјести у америчком друштву шездесетих година. Многи протести одвијали су се широм земље због скоковитих трошкова и жртава из овог непотребног конфликта. Октобар 1967. године видео је једну од најмасовнијих демонстрација у историји САД-а у то време са 100.000 људи који су се окупили у Меморијалу Линколна тражећи крај рата. Мухаммад Али и Јане Фонда били су неки од најлегендарнијих приговарача савјести у Вијетнамском рату, а било је и неколико антиратних пјесама које су настале у то вријеме и које и данас одзвањају покретом.

Приговор савјести у модерном друштву

Антиратни покрет је сада јак и овај век је доживио неке од најзначајнијих антиратних протеста у историји. Једна од ових демонстрација била је протестни рат у Ираку 2003. године, у којем се процјењује да се око 10 до 30 милиона људи широм свијета удружује како би се успротивило предстојећој агресији Сједињених Држава. Човечанство се развило до тачке у којој се рат више не сматра најефикаснијим рјешењем за рјешавање сукоба.

Људи који учествују у овој врсти протеста суштински су приговарачи савјести 21. вијека, јер регрутација више није обавезна у већини земаља широм свијета. Иако би се враћање нацрта могло потенцијално догодити у глобалној војној кризи, многи људи данас би одбили и били познати као приговарачи савјести.